Psihološke radionice za kompanije — Snežana Marinković

Zašto ulagati u psihološku dobrobit zaposlenih

Zato što se ono što se ne rešava ne zaustavlja — samo menja oblik i postaje skuplje.

Gde nastaje trošak koji se ne vidi

Zaposleni koji je iscrpljen ne prestaje da dolazi na posao. On dolazi, ali radi sporije, greši češće, izbegava inicijativu i povlači se iz saradnje. To je trošak koji se ne pojavljuje ni u jednom izveštaju, a traje mesecima.

Loša komunikacija ne troši samo živce nego i sate

Nejasno prenet zadatak znači ponovljen posao. Nerazjašnjeno očekivanje znači kašnjenje. Razgovor koji je trebalo obaviti odmah, a odlagan je nedeljama, na kraju traje duže i prolazi teže.

Odlazak zaposlenog je najskuplji ishod

Odlaze retko oni koji su nezadovoljni platom — najčešće odlaze oni koji su nezadovoljni odnosima, rukovođenjem ili osećajem da ih niko ne primećuje. Zamena tog čoveka znači oglas, selekciju, uvođenje u posao i mesece dok novi radnik ne dostigne pun učinak.

Ono što se ne zadržava unutar firme

Glas o tome kako je raditi negde putuje bez ičije kontrole i ostaje dugo. Posledica loše reputacije ne meri se u utisku, nego u tome ko se javi na oglas: manje prijava, slabiji izbor i, na kraju, zapošljavanje onoga ko je bio dostupan umesto onoga ko je bio najbolji.

Zašto radionice, a ne pravilnik

Zato što se odnosi među ljudima ne popravljaju uputstvom. Može se propisati kako se piše mejl, ali ne i da neko sasluša kolegu pre nego što odgovori. Ono što menja ponašanje nije novo pravilo, već trenutak kada čovek prepozna sopstveni obrazac — i vidi šta bi mogao drugačije.

19,4%

zaposlenih u Srbiji navodi da se uvek oseća iscrpljeno na kraju radnog dana.

10,6% prosek zemalja Evropske unije

Schaufeli, W. B. (2018), „Burnout in Europe", KU Leuven — podaci iz Šestog evropskog istraživanja o uslovima rada (Eurofound, 2015), 43.675 zaposlenih iz 35 zemalja.

Svetska zdravstvena organizacija

Sagorevanje na radnom mestu prepoznato je u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (MKB-11) kao sindrom koji nastaje usled hroničnog stresa na poslu kojim se nije uspešno upravljalo.

SZO, MKB-11, 2019.

Trenutno dostupne radionice

Katalog radionica

Svaka radionica je zaokružen program od oko dva sata. Kliknite na radionicu da vidite teme, metode rada i konkretne ishode.

Za sve zaposlene bez obzira na poziciju

Cilj radionice

Smanjenje nesporazuma koji usporavaju rad i stvaraju tenzije u timu — kroz razumevanje zašto se ono što kažemo i ono što sagovornik čuje često razlikuju.

Metode rada

Kratki teorijski uvodi sa psihološkim uvidima Iskustvene vežbe u parovima i manjim grupama Individualni rad na sopstvenim primerima, koji se ne iznosi grupi Vođena grupna diskusija

Teme

Zašto isto ne znači isto — razlika između poslate i primljene poruke Šta u poruci nose ton, pauza, pogled i trenutak Slušanje kao veština, a ne kao čekanje da dođemo na red Zašto ljudi ulaze u odbranu i šta je najčešće izaziva Kako reći nešto neprijatno, a da bude čuto Razlika između pasivnog, agresivnog i asertivnog jezika

Nakon radionice učesnici mogu da

prepoznaju sopstvene obrasce reagovanja u napetim situacijama primenjuju proveru razumevanja umesto pretpostavljanja formulišu neprijatnu poruku bez izazivanja odbrane razlikuju pasivan, agresivan i asertivan način izražavanja primene isto i izvan posla, u privatnim odnosima

Cilj radionice

Prepoznavanje sagorevanja u fazi kada se još može zaustaviti — pre nego što dovede do pada učinka, odsustvovanja sa posla ili odlaska iz kompanije.

Metode rada

Kratki teorijski uvodi sa psihološkim uvidima Individualni rad na prepoznavanju sopstvenih signala Rad u parovima i manjim grupama Vođena grupna diskusija

Teme

Razlika između umora, stresa i sagorevanja — i zašto odmor prestane da pomaže Rani znakovi koje najčešće previđamo i opravdavamo Kako sagorevanje nastaje — udeo radnih uslova i udeo ličnih obrazaca Šta je u našem uticaju, a šta nije, i zašto je važno znati razliku Granice: zašto ih teško postavljamo i kako ih izreći Šta u oporavku zaista pomaže, a šta samo odlaže problem

Nakon radionice učesnici mogu da

prepoznaju rane signale iscrpljenosti kod sebe razlikuju umor od stanja koje traži drugačiji odgovor razdvoje ono na šta mogu da utiču od onoga na šta ne mogu izreknu granicu kao informaciju, a ne kao odbijanje prepoznaju kada je vreme da potraže stručnu podršku

Cilj radionice

Razumevanje sopstvenih emocija i onoga što ih pokreće — kako bi odluke i odnosi manje zavisili od trenutnog stanja, a više od promišljenog izbora.

Metode rada

Kratki teorijski uvodi sa psihološkim uvidima Iskustvene vežbe prepoznavanja i imenovanja emocija Individualni rad na sopstvenim primerima Rad u parovima i vođena grupna diskusija

Učesnici dobijaju pregledan materijal sa shemom emocija, koji ostaje kod njih.

Teme

Čemu emocije služe i zašto su često nepravedno zapostavljene Osnovne i složene emocije — koliko ih zapravo ima Rečnik emocija: zašto je važno umeti imenovati ono što osećamo Šta pokreće emociju — razlika između situacije i našeg tumačenja Prostor između onoga što osetimo i onoga što uradimo Empatija na radnom mestu: šta pomaže kada je kolegi teško, a šta odmaže

Nakon radionice učesnici mogu da

preciznije imenuju ono što osećaju razlikuju emocije koje se lako mešaju — ljutnju od razočaranja, strah od nelagode prepoznaju šta je pokrenulo reakciju i provere sopstveno tumačenje naprave razmak između onoga što osete i onoga što urade budu podrška kolegi bez umanjivanja i brzih saveta

Za menadžere i vođe timova za sve koji rukovode ljudima

Cilj radionice

Razumevanje kako povratna informacija deluje na motivaciju zaposlenog — i zašto dobronamerno rečena kritika ponekad postigne suprotan efekat od željenog.

Metode rada

Kratki teorijski uvodi sa psihološkim uvidima Vežbe u parovima — prevođenje i uvežbavanje stvarnih rečenica Individualni rad koji se ne iznosi grupi Vođena grupna diskusija

Radionica je praktična — težište je na uvežbavanju, ne na teoriji.

Teme

Zašto povratna informacija često promaši cilj, iako je namera dobra Šta se dešava kod onoga ko prima kritiku — i zašto ulazi u odbranu Četiri pravila kritike koja se čuje, umesto da se odbije Razlika između poruke o postupku i poruke o ličnosti Pohvala koja motiviše i pohvala koja prolazi bez efekta Povratna informacija kao razgovor koji se otvara, a ne presuda

Nakon radionice učesnici mogu da

prepoznaju šta u njihovom načinu davanja kritike izaziva odbranu formulišu kritiku po jasnim pravilima, tako da bude čuta razlikuju poruku o postupku od poruke o ličnosti daju pohvalu koja je konkretna i zato deluje pre kritike postave pitanje koje može da promeni ceo razgovor

Radionice po meri kompanije

Kada nijedna ponuđena tema ne pogađa baš ono što je timu potrebno

Svaka organizacija ima svoje specifične potrebe. Pored ponuđenih tema, moguće je osmisliti radionice prilagođene konkretnim izazovima i ciljevima vašeg tima.

01 Uvodni razgovor — mapiranje konkretnog izazova u timu

02 Predlog sadržaja, trajanja i formata radionice

03 Realizacija u prostoru kompanije ili online

04 Kratak osvrt nakon radionice — utisci učesnika i preporuke

Pošaljite upit za ponudu→

Praktične informacije

Kako izgledaju radionice

Kako izgleda sam rad na radionici?

Interaktivno, ne predavanje.

Kratki teorijski uvodi, iskustvene vežbe, primeri iz života i vođena diskusija. Cilj nije da učesnici zapamte teoriju, već da steknu razumevanje koje mogu odmah da primene.

Bez osuđivanja Naučno utemeljeno Praktično primenljivo

Da li se radi na konkretnim sukobima u našoj firmi?

Ne — i to je namerno.

Radi se na opštim situacijama i sopstvenim primerima učesnika, a ne na konkretnim odnosima unutar kompanije. Time se čuva otvorenost grupe i izbegava da radionica postane mesto za rešavanje sukoba.

Imamo veći tim — kako to organizujemo?

U nekoliko termina iste radionice.

Optimalan broj učesnika je 15 do 20. Ako je zainteresovanih više, organizuje se nekoliko termina — tako svi prođu istu temu u grupama koje ostaju dovoljno male za rad.

Šta učesnici odnesu sa sobom?

Materijal sa ključnim uvidima.

Svaki učesnik na kraju dobija kratak materijal sa konkretnim tehnikama — da mu ono do čega je došao ostane i posle radionice, kao podsetnik za svakodnevni rad.

Da li je radionica vrsta terapije?

Nije. Preventivna je i edukativna.

Radionica ne zamenjuje stručnu pomoć. Kada je ona nekome potrebna, to se na radionici jasno kaže — bez izlaganja bilo koga pred grupom.

Gde se radionica održava i na kom jeziku?

U vašem prostoru — u celoj Srbiji.

Radionice se drže uživo u prostoru kompanije, u svim gradovima, ili online po dogovoru. Jezik: srpski. Cena zavisi od obima i broja učesnika.

Psihološke radionice
za zaposlene

Zato što se ono što se ne rešava ne zaustavlja — samo menja oblik i postaje skuplje.

Gde nastaje trošak koji se ne vidi

Loša komunikacija ne troši samo živce nego i sate

Odlazak zaposlenog je najskuplji ishod

Ono što se ne zadržava unutar firme

Zašto radionice, a ne pravilnik

Katalog radionica

Kada nijedna ponuđena tema ne pogađa baš ono što je timu potrebno

Kako izgledaju radionice

Interaktivno, ne predavanje.

Ne — i to je namerno.

U nekoliko termina iste radionice.

Materijal sa ključnim uvidima.

Nije. Preventivna je i edukativna.

U vašem prostoru — u celoj Srbiji.

Šta kompanija dobija

Snežana Marinković,
master psiholog

Psihološke radioniceza zaposlene

Zato što se ono što se ne rešava ne zaustavlja — samo menja oblik i postaje skuplje.

Gde nastaje trošak koji se ne vidi

Loša komunikacija ne troši samo živce nego i sate

Odlazak zaposlenog je najskuplji ishod

Ono što se ne zadržava unutar firme

Zašto radionice, a ne pravilnik

Katalog radionica

Kada nijedna ponuđena tema ne pogađa baš ono što je timu potrebno

Kako izgledaju radionice

Interaktivno, ne predavanje.

Ne — i to je namerno.

U nekoliko termina iste radionice.

Materijal sa ključnim uvidima.

Nije. Preventivna je i edukativna.

U vašem prostoru — u celoj Srbiji.

Šta kompanija dobija

Snežana Marinković,master psiholog

Psihološke radionice
za zaposlene

Snežana Marinković,
master psiholog